U eri u kojoj živimo, stres je postao opšte mesto, česta dijagnoza i deo naših svakodnevnih razgovora. Šta sve možemo da uradimo da lakše izađemo na kraj sa stresom. Još važnije, kako da probamo da stres preveniramo, pre nego što uđe u naš život.

Evo 10 saveta za život bez stresa:

 

1. Redovna rekreacija

Vežbanje smanjuje nivo horomona stresa i poboljšava lučenje hormona sreće, što nas dovodi do boljeg balansa. Američka kardiološka udruženja preporučuju dva i po sata vežbanja na nedljnom nivou. Ta rekreacija se naravno bira u skladu sa opštim stanjem organizma, program može da sadrži vežbe istezanja, jačanja mišića, kardio program i naravno dobru, staru šetnju kao svima dostupan način za redovnu aktivnost.

 

2. Dovoljno sati sna.

Odraslima je potrebno između 7 do 9 sati noćnog sna za normalno funkcionisanje. Nedostatak sna može da utiče na sposobnost razmišljanja i pamćenja kao i na process razmene informacija. Kada smo nenaspavani, možemo se osećati anksiozno, a povećavaju se  šanse za sukobe sa drugima.

 

3. Pametna i redovna ishrana.

Ne preskačemo doručak. Važno je da ograničimo količinu kofeina i alkohola, koji daju kratkotrajne efekte no dovode do dugih perioda umora. Koliko go je moguće, izbegavajmo slatko sa visokim sadržajem masti i umesto toga okrenimo se ka grupama namirnica poput žitarica, voća i povrća. Voda je imperativ tokom čitavog dana.

 

4. Žurimo polako.

Potpuno je u redu da npr. vozimo sporije, da jedemo sporije. Da uživamo u pauzi za ručak. Da krenemo ranije da bismo smanjili nervozu. Ostavimo multitasking kao sveopšti diktat, i makar mesec dana probajmo drugi pristup - fokus.  Fokusirajmo se na jedan zadatak dok ga ne završimo, i rezultati neće izostati.

 

5. Planiramo svaki dan.

Svako jutro, uvedemo novu rutinu planiranja. Ideja je da odvojimo desetak minuta da isplaniramo tri najvažnija zadatka za taj dan. Kada odredimo tri aktivnosti koje želimo da zavrršimo tokom dana, odredimo u kalendaru i tačno vreme. Pored planiranja dana pred nama, uradimo i analizu prethodnog dana, koliko smo bili uspešni u ostvarivanju dnevnih ciljeva.

 

6. Organizacija ličnog prostora.

Često nemamo vremena da se posvetimo organizacija ličnog prostora. Toliko vremena organizujemo i rasklanjamo za drugima da kad dođemo mi na red, budemo previše umorni da bismo se time bavili. Promenimo tu naviku, pospremimo svoj prostor i na poslu i kod kuće. Jer kakav nam je prostor, takav nam je život.

 

7. Biljke i cveće - put do sreće.

Istraživanja pokazuju da biljke i zelenilo jesu dokazani način za povećanje produktivnosti, radnog učinka i bolje energije u timovima i porodicama. Naučno je potvrđeno da bavljenje cvećem smanjuje stres. Proleće je iza ćoška, znamo šta nam je činiti.

 

8. Gradimo i čuvamo svoje važne ljude.

 

Važno je svoj krug prijatelja i porodice redovno održavamo kroz iskrene ragovore i slušanje. Čvrsta prijateljstva u našim životima mogu dovesti do boljeg mentalnog zdravlja, zbog čega ćemo donositi bolje životne odluke od kojih ćemo biti jači. Uz prijateljstva nam je lakše suočavati se sa stresom i pomažu nam da se brže oporavimo od zdravstvenih problema i bolesti..

 

9. Vratimo se hobijima.

Današnji svet je krajnje užurban i pun stresa, pa zato nemamo mnogo vremena za dokolicu i rekreaciju. Čak iako uspemo da pronađemo malo slobodnog vremena, većina nas se vrati kući u košnice brige i tenzije i često ne možemo da pronađemo neku produktivnu aktivnost kojom možemo da uposlimo um. Bavljenje hobijem može pomoći da se oslobodimo stresa i da nam se popravi raspoloženje.

 

10. Smej se, smej, uvek se smej.

Smeh je najbolji lek, kaže stara izreka, no stručnjaci tvrde da je korist od humora i smeha po zdravstveno stanje pojedinca vrlo stvarna. Kad se smejemo mozak proizvodi endorfine (inače poznate kao hormone sreće) koji nas automatski čine srećnijima. I ne samo to, dok se smejemo, raste broj antitela i imunocita  u načem organizmu koji su glavni u borbi protiv raznih bolesti i bakterija.